 У уторак 20. маја 2025. године, на 555. годишњицу јављања чудотворне иконе Богородице Жировицке (најмање чудотворне иконе на свијету димензије 43 x 56 милиметара), у Свето-Успенском Жировицком митрополитском мушком манастиру одржане су свечаности које је предводио митрополит мински и заславски г. Венијамин, патријаршијски егзарх све Бјелорусије. Након отпуста Божанске литургије, архипастири, свештенство и ходочасници извршили су литију са чудотворном иконом до Цркве Јављења, гдје је пред Њеном чудотворном Жировицком иконом одслужен молебан са акатистом Мајци Божијој. На крају Божанске литургије, митрополит смоленски и дорогобушки Исидор прочитао је поздравну ријеч Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила, упућену учесницима прославе посвећене 555. годишњици проналаска Жировичке иконе Мајке Божије. Поздравну ријеч предсједника Републике Бјелорусије Александра Лукашенка прочитао је помоћник предсједника - инспектор за Гродњенску област Константин Бурак. У навечерје празника, 19. маја, у Успенском саборном храму, уз окупљање ходочасника и свих оних који желе да се помоле за празник у манастиру, патријаршијски егзарх је началствовао је празничним свеноћним бденијем у Успенском саборном храму манастира. Богослужење је уживо преношено на званичном Јутјуб каналу Бјелоруске православне цркве и на телевизијском каналу „Сојуз“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Church.by Икона Пресвете Богородице Жировицке Икона Богородице Жировицке појавила се 1470. године у граду Жировици у Гродненској области. У шуми која је припадала православном литванском племићу Александру Солтону, пастири су видели необично јаку светлост како продире кроз гране крушке која се налазила изнад потока испод планине. Пастири су се приближили и угледали на дрвету малу икону Богородице у блиставом сјају. Пастири су с поштовањем узели икону и донели је Александру Солтону, који није придао велики значај пастирској поруци, али је ипак узео икону и закључао је у ковчег. Следећег дана, гости су дошли у Солтон, а власник је желео да им покаже икону. На његово изненађење, није пронашао икону у сандуку, иако ју је видео мало пре тога. После неког времена, пастири су поново пронашли икону на истом месту и поново је однели Александру Солтону. Овог пута се према икони односио са великим поштовањем и заветовао се да ће на месту њеног појављивања саградити цркву у част Пресвете Богородице. Убрзо се око дрвене цркве појавило село и формирана је парохија. Око 1520. године храм је потпуно изгорео, упркос напорима становника да угасе пожар и спасу икону. Сви су мислили да је изгорела. Али једног дана, сељачка деца, враћајући се из школе, видела су дивну визију: Богородица необичне лепоте у блиставом сјају седела је на камену близу изгорелог храма, а у Њеним рукама била је икона за коју су сви мислили да је изгорела. Деца се нису усудила да јој приђу, али су пожурила да испричају виђење својим рођацима и пријатељима. Сви су прихватили причу о визији као божанско откровење и, заједно са свештеником, отишли су на планину. На камену близу упаљене свеће стајала је Жировицка икона Богородице, нимало оштећена ватром. Неко време је икона била смештена у свештениковој кући, а камен је био ограђен. Када је камени храм изграђен, тамо је постављена чудотворна икона. Касније је у близини храма изграђен манастир. Његово братство је предводило борбу за православље против уније и латинизма. Године 1609. манастир су заузели унијати и остао је у њиховим рукама до 1839. Све то време, Жировицку икону Мајке Божије поштовали су и унијати и католици. Године 1839. манастир је враћен православцима и постао је прво место где је обновљено православно богослужење у западном руском региону. Током Првог свјетског рата, Жировицка икона Богородице је пренета у Москву, а почетком 1920-их је враћена у манастир. Данас се налази у Саборном храму Успења Пресвете Богородице Жировичког манастира Минске епархије и дубоко је поштован због своје благодатне помоћи. Икона је исклесана на камену димензија 43 x 56 мм.  Мјесто јављања Пресвете Богородице одакле је потекао чудотворни извор воде.Крајње десно је извор |