Кипарски архиепископ не одустаје од идеје да се глава Светог апостола Павла пренесе у Пафос

Планирани састанак заказан одмах након Васкрса између кипарског архиепископа Георгија III и представника Ватикана ради преноса главе Светог апостола Павла на Кипар одгођен је на неодређено вријеме након смрти папе Фрање. Упркос одлагању, Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Георгије Трећи не одустаје од својих напора да проведе идеју, коју је покренуо блаженопочивши архиепископ Хризостом II, али у знак поштовања према жалости у Ватикану, званични захтјев ће поднијети након избора новог папе.
По информацијама кипарских новина „Филелефтерос“, архиепископ придаје велики значај одржавању добрих односа између Кипарске православне цркве и Ватикана, укључујући и питања везана за кипарски национални проблем. Нада је да ће нови папа наставити да подржава ставове Републике Кипар, као што је то чинио покојни папа Фрања.
Првобитни планови предвиђали су да глава св. апостола Павла по први пут у историји напусти Ватикан и буде пренесена на Пафос - мјесто гдје је, по новозавјетној књизи „Дјела апостолска“, апостол први пут проповиједао на острву. Иницијатива је покренута за вријеме блаженопочившег архиепископа Хризостома II, уз сагласност тадашњег митрополита пафоског Георгија (касније изабраног за архиепископа Кипра).
Касније се, међутим, нови митрополит пафоски, Тихик, успротивио прихватању моштију, тврдећи да је папа „јеретик“. То је довело до озбиљног раздора између њега и архиепископа Георгија III, који је одлучио да лично преузме организацију преноса моштију апостола. У коментару на кипарски лист „Филелефтерос“, архиепископ Георгије III наглашава да покојни папа не би лично дошао у Пафос и да је отпор митрополита неоснован. „Био би то историјски догађај за апостола Павла да се врати тамо гдје је први пут проповиједао“, рекао је. Поред тога, архиепископ Георгије  је истакао да би чак и да је папа посјетио Кипар био званично дочекан, како то захтијевају протокол и црквено гостопримство.
Глава Светог апостола Павла чува се у базилици Светог Јована Латеранског заједно са главом Светог апостола Петра, смјештена у реликвијару изнад олтара.  Остатак моштију „апостола незнабожаца“ почива, по предању, у базилици „Св. Павла extra muros (изван зидина)“ једној од четири главне папске базилике у Риму коју је подигао римски цар Константин Велики изнад гроба Св. апостола Павла. У периоду 2002-2003. године током ископавања испод данашњег олтара ове базилике изграђене изнад гроба Светог апостола Павла, откривена је мермерна плоча саркофага дужине 2,55 м, ширине 1,25 м и висине 0,97 м. Унутар бијелог мермерног саркофага, археолози су пронашли, поред костију, трагове тамјана, као и остатке двије ланене тканине, вјероватно коришћене за увијање тијела покојника - знак важности сахрањене особе. На саркофагу се налази натпис: „Paulo Apostolo Mart“, што се преводи као „апостолу и мученику Павлу“. Радиокарбонско датирање костију потврђује да остаци потичу из I или II вијека послије Христа, што се поклапа са традиционалним временом мученичке смрти апостола Павла око 67. године послије Христа. Званично саопштење научних резултата дао је папа Бенедикт XVI 30. јуна 2009. године, на празник Светих апостола Петра и Павла. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Двери.бг

---