 Данас, у понедјељак 2. септембра 2024.године, навршава се 42 године од смрти оца Серафима Роуза, који се као одрасла особа крстио у православље, а потом замонашио, након што је истражио сву мудрост свијета. У својим списима објаснио је савременим хришћанима како да разликују истину од обмане у мудрости свијета и усадио им осјећај да морају више да раде за своје спасење, јер ће им крај закуцати на врата.
Рођен је 12. августа 1934. године у Калифорнији, у Сан Дијегу у протестантској породици. Године 1967. у шуми у сјеверној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим у част Светог Серафима Саровског. У манастиру, који је назван „Манастир братства Светог Германа од Аљаске“, наставио је да објављује православне новине, пише и објављује дјела духовног, образовног и теолошког садржаја. Манастир светог Германа Аљаског је православни манастир посвећен Светом Герману Аљаском и припада Епархији западноамеричкој Српске православне цркве. У фебруару 1962. године са 28 година примио је православно крштење, Руске заграничне православне цркве. Био је духовни син Светог Јована Шангајског. Након крштења, упознао се са потомцима руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно су објављивали билтен „Православни гласник“. Године 1977. рукоположен је у чин ђакона, затим за јеромонаха. Раније је неуморно трагао за истином, укључујући и источњачке философије, познавао безнађе и борио се са Богом. Све је престало када га је открио као утјеху души улазећи у православну цркву. Након преобраћења, неуморно је радио на проповиједању Православља, писао, преводио, јавно говорио и штампао дјела корисна за ум и душу. Био је веома омиљен међу вјерницима још за живота. Послије вишедневних мука, упокојио се у Господу 2. септембра 1982. године са само 48 година. У ковчегу је било толико свијетло да се дјеца нису могла отргнути од њега, свједоче они који су га познавали. Списи оца Серафима Роуза су преведени на многе језике, од којих су нека преведена и на српски језик. Овде свакако треба издвојити дело "Душа после смрти" које је превео Слободан Продић. Нека од његових дјела: "Нихилизам", "Православље и религија будућности", "Бог се открива људском срцу", "Постање, стварање и први човек", "Место Августина Хипонског у Православној Цркви". |