30 година од упокојења једног од највећих светитеља 20. вијека - Светог Пајсија Светогорца

12. јула 2024. године навршило се 30 година од упокојења једног од највећих светитеља 20. вијека.
Свети Пајсије Светогорац* упокојио се у Господу 12. јула 1994. године у 69. години живота, оболевши од рака. Сахрањен је у манастиру Светог Јована Богослова у Суротију код Солуна, који је основао, поред цркве назване по Светом Арсенију Кападокијском, који је крстио будућег светитеља у његовом дјетињству.
Данас је свети Пајсије веома вољен, универзално поштован светац, са црквама посвећеним њему широм православног свијета. Канонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године, мада га је велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао светим док још није био званично канонизован. И ове године, као и сваке године, хиљаде ходочасника стигло је у манастир 11-12. јула на свеноћно бденије и Литургију, чекајући неколико сати у реду да се поклоне његовим драгоценим моштима: Многи ходочасници који су дошли из Грчке и иностранства лично су се присјетили великог светитеља, који је имао велики утицај на њихов духовни живот, преноси Vima Orthodoxias.

---

*Старац Пајсије рођен је на празник свете Ане, 25. јула 1924. године у малоазијском селу Фараса, у Кападокији (данашња југоисточна Турска). Његов отац Продромос, био је градоначелник Фарасе и веома побожан човек. Духовни отац Продромосове породице био је чувени свети Арсеније Кападокијски. Старац Пајсије крштен је 7. августа 1924. године од самог светог Арсенија који није испунио жељу његове фамилије да се дечак зове Христо, како се звао његов деда, и дао му име Арсеније. Свети Арсеније је тада пророчки рекао: „Ја схватам да бисте ви желели да неко буде дедин наследник, али зар и ја не бих могао да пожелим монаха који би био мој наследник."Само недељу дана касније на празник Воздвижења Часног Крста, од Турака насилно протеране, грчке избеглице из Фарасе након многих искушења стижу у Пирејску луку у Грчкој.
После одслужене војске 1949. године, Арсеније одлази на Свету Гору, али само на кратко. Поново се на Свету Гору враћа следеће 1950. године. Замонашио се у манастиру Есфигмену 1954. под именом Аверкије. Исте године по благослову напушта Есфигмен и прелази у манастир Филотеј где постаје ученик оца Симеона, врлинског човека. Име Пајсије добија 1956. када је пострижен у малу схиму. Године 1962. је из духовних разлога отишао на Синај у келију светог Галактиона, да би се две године касније вратио на Свету Гору у ивиронски Скит светих Архангела.
Године 1966. озбиљно се разболео и до краја живота имао проблеме са здрављем.
Крајем 1967. одлази у Катунакију где се настањује у Ипатијевој келији која припада манастиру Велика Лавра.
Следеће 1968. године старац Пајсије одлази у манастир Ставроникита где постаје ученик знаменитог руског подвижника оца Тихона који је живео у келији Часног Крста. После блаженог уснућа старца Тихона настањује се у његовој келији где живи до 1979. године када прелази у манастир Кутлумуш, тј. испосницу овог манастира по имену Панагуда.
Године 1988. старац Пајсије тешко оболева од рака. Последње дане проводи ван Свете Горе у женском манастиру светог Јована Богослова у Суротију. Овом сестринству старац је већ годинама био духовни саветник. У уторак 12. јула 1994. године старац је смирено предао своју душу Богу, којег је дубоко волео и коме је служио од малена. Подвигом освећено тело блаженопочившег старца почива у манастиру светог Јована Богослова у Суротијy, поред Солуна.