 „А човек из кога изађоше демони мољаше га да би са њим био; али га Исус отпусти говорећи:- Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог. И он отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус“ (Лк 8, 38-39). Тако се, браћо и сестре, завршава данашње Јеванђеље у којем, како сте чули, Господ говори исцељеном човеку да открије тајну исцељења Гадаринцима. А то је оно што је он и учинио. Јеванђеље нам не говори како је он то све испричао шта му се све десило; али на основу значења ове јеванђеоске проповеди, могли бисмо у потпуности замислити шта је он говорио и о чему је вероватно говорио. Ево шта је говорио: Ви Гадаринци ме знате од детињства. Рођен сам међу вама и одрастао међу вама, у вашој Гадаринској земљи, земљи безакоња. Видите шта се десило. Ви нисте живели по Закону који Вам је Бог открио, већ по свом безакоњу. У вашој жељи за богатством и комфору били сте уплетени у грешну трговину, трговину коју Бог није благословио. Узгајали сте свиње. Имали сте читаво крдо свиња, које су према Божијем Закону, сматране нечистим животињама. Бог вас је казнио и дао вас под ђавољу власт. И према несумњивом Божијем промислу, све те демонске силе настаниле су се у мени самом- родио сам вам казну. Од људског бића постао сам звер. Нисам могао да живим у кући- живео сам у забаченом месту, у пећини где су мртваце сахрањивали. Везали сте ме ланцима, ја сам их кидао. У мени није био само један демон већ легион демона; као што сте истински и видели када је Он који ме је излечио дозволио демонима да уђе у крдо свиња, које се бацило са стрмине у језеро и удавило се. Да, сад заиста можете да замислите зашто је т проузроковало толико зла и невоље. Била је у мени огромна сила. Демони су опседали све моје људске страсти и доводили их до монструозног стања. Због тога сам вас дивљачки мрзео, због тога сам желео да вас мучим, да вас уништим. А сада ме је та сила напустила. Молим вас за опроштај. Волим вас сад као браћу желим да вам будем суграђанин. И захвалан сам Ономе Који ме ослободио- Он је мој Спаситељ- Он је мој Бог! И ја вас све призивам Њему. Све што тражите: мир, срећу, радост- све ћете наћи у Царству Небеском. Сви ви који плачете, идите Њему. Он ће вам обрисати сузе. Он ће вам дати више него било какво земаљско богатство. То је оно шт је бивши бесомучник говорио Гадаринцима. Он би могао то исто да каже и нама. И ми не бисмо били изненађени, јер се веома сличне ствари дешавају управо сада. Све новине нам пишу о неким ужасима који се не могу објаснити без учешћа силе зла. А против ове ноћне море изгледа да можемо чути глас човека којега је Христос исцелио: „Имам мир и тишину у души. То ми је Христос дао. Он ће то и вама дати. Похитајте Њему. Моје срце је испуњено слатком грижом савести“. Али наш неповерљиви ум приупитаће: да ли је то тако? А чак и да је тако, колико ће слатка грижа савести трајати? У данашњем читању Апостола дат нам је одговор: “А Бог, који је богат у милости, због велике љубави својом којом нас заволе, и нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом благодаћу сте спасени и са Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, да покаже у вековима који долазе превелико богатство благодати добротом према нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени кроз веру, и то није од вас, ДАР ЈЕ БОЖИЈИ“ (Еф 2, 4-5,8) У овим Апостоловим речима имамо читаво једно откриће. Чули смо о о патњи човека који је поседнут и како је ослобођен од тога Божијом Милошћу. Та иста Милост може се излити и на нас. Али Милост се даје кроз веру. Шта је вера? Да бих вам одговорио на ово питање испричаћу вам један случај из свог студентског живота. Студирао сам на Политехничком Институту. Истовремено сам био члан хришћанског студентског удружења. Једном смо ми студенти одлучили да позовемо на наш састанак нашег наставника, оца Џона Егорова, познатог професора теологије. Он би дошао у Лесној, предграђе Санкт Петесбурга, где се налазио наш политехнички институт. Питали смо га да дође да нас посети, али он је одговорио: „Никада нисам био тамо и не знам како да дођем“. Наш пријатељ који га је позвао рекао је: „Оче, једноставно је. Прво одете на станицу и тамо ћете наћи трамвај. Сачекајте трамвај број 20. Нема потребе да питате било кога, само идите до краја. Кондуктер ће рећи: “Политехнички институт- последња станица“. Изађите, станите окренути леђима трамвају и видећете стазу испред себе. Овде, потражите број 6 и ту је двориште, а у дворишту је једна кућа. Идите на други спрат и ми смо ту“. Отац Јован рече: „Седмица је прошла и недеља је дошла. Узео сам свеску, погледао шта сам написао, и одмах сам знао шта морам да урадим. Сетио сам се свега шта ми је ваш пријатељ рекао, и то сам у себи прихватио тако да ми се чинило да сам већ то одрадио. Све сам то одрадио у стварности и ево ме овде са вама“. То је управо оно шта значи вера: прихватити у себи нешто што вам је речено, и то што вам је речено урадите“. Овде у Светом Јеванђељу дата су нам обећања, али и упутства шта морамо да урадимо да бисмо примили ова обећања. Хајде да их примимо са вером. Хајде да извршимо све оно зашто су нам дата упутства у нашем животу и да примимо исту Милост, исти мир, исту радост. Ми ћемо онда примити све што је примио бесомучник кога је Христос излечио. Онда ће се Христове речи односити и на нас: „Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог“. Омилије из „Само нам је једна ствар потребна“, Беседе архиепископа Андреја (Римарека) /За вјеронаука.нет превела са енглеског језика Сања Симић де Граф .И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус (ЛК 8. 26-39). |