У име Оца, и Сина, и Светога Духа, Амин. Данас је 22. недјеља по Духовима. Данас се чита јеванђеоска прича о богаташу и Лазару. Ова прича се налази једино у јеванђељу по Луки. Морамо разумети и то да јеванђелисти некад говоре о истим стварима, а некад и не. Један од разлога је то је што су различита људска бића и да су они дали свој лични утисак јеванђељу које су писали.
На тај начин ми такође можемо да видимо боље то дивно слагање Јеванђеља, јер можемо да видимо да су она написана различитим стиловима, од људи различитих нарави, али када сви они говоре о истим причама њихова јеванђеља су у сагласности. Они само имају мало другачију перспективу јер двоје људи може гледати исти догађај и да обоје имају истиниту перспективу. Они једноставно виде различите ствари на неком догађају. Ови желе да нас приволе да читамо знајући да је свако јеванђеље различито. Свака исказана прича је различита. Понекад четворица јеванђелиста дају једну исту причу, некад само тројица или двојица или само један. Ово све треба да нас приволи да читамо више, и ја вас саветујем - ЧИТАЈТЕ. Читајте Јеванђеља. Читајте шта је неопходно за ваше спасење цело Свето писмо: Јеванђеља, Посланице, Стари завет и Псалтир. Читајте све ово за ваше спасење. То треба да радите сваки дан. Бар прочитајте свакодневне молитве. Ова прича, као и све приче, има дословно и пренесено значење. Господ Наш говори у причама да би пренео дубље значење онима који желе да их чују, онима који желе да се боре и да покушају да нешто науче. Они који виде само просто површно значење губе у корист онога што им је Господ наменио. Ова прича је посебно богата у значењу, у многим значењима. Она говори о Јеврејима и незнабошцима, Лазару који је био незнабожац и богаташу који је био Јеврејин. Господ нам даје неколико поређења, а у основи каже да су незнабошци на прагу спасења- они који су лежали пред капијом богаташа. Такође сазнајемо о праведним и неправедним, како треба и како не треба да се понашамо. Видимо Лазареву издржљивост и богаташеву похлепу и недостатак саосећања. Сазнајемо о томе како треба да се понашамо ако смо богати и нешто о томе како треба да се понашамо ако смо сиромашни. Такође сазнајемо нешто о томе шта нас чека у наредном животу, нарочито оних који су осуђени. Кад читам оно што богаташ говори, ужаснут сам. Ми видимо шта ће бити у следећем животу и богаташа и сиромаха, а то је да су богати они који су богати у Господу или другачије речено они који су сиромашни духом. Ми о томе једноставно читамо, зар не? Такође сазнајемо нешто и о наградама и казнама у овој причи. О, да, заиста, ми ћемо бити или награђени или кажњени, у зависности од тога какав живот живимо. То је истина! У последњих неколико стотина година убачена је јерес која покушава да отклони са човека његову одговорност. О да, ми имамо пуно одговорности. Господ Наш нам говори на свакој страници Јеванђеља како треба да се понашамо, како да живимо, а ако не покушамо да живимо на овај начин, да, бићемо осуђени. Ми видимо неке од тих пресуда у овој причи. Коначно, на крају ове приче, ми чујемо реч Божију која се мора послушати. Ако је не послушамо, не може се очекивати од нас да будемо убеђени на неки други начин, чак иако би неки човек устао из мртвих. Ова прича почиње са: „Човек пак неки беше богат“. Неки богат човек - он чак нема ни име. Да ли је случајно тако? Свето писмо говори о таквом човеку који је богат стварима само у овом привременом животу, али сиромашан у врлини „Потомство његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово“. И Господ такође каже: „Срце покварено далеко је од мене: злих не знам“. А онда Господ нам каже, када говори о Страшном суду: „ Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду! Онде ће бити плач и шкргут зуба, када видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истеране“. Зар то није управо оно што се десило богаташу? Видео је Авраама и знао је да је он истеран и сад је он постао човек без имена. Он је неки човек кога Бог не познаје. „Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама“ каже пророк Јов. Помози нам Боже да се то нама не деси него ми имамо име кад наступи вечност. Овај човек је изгубио своје име. А он „ облачаше се у скерлет и свилу, и сјајно се весељаше сваки дан“. Овде имамо два значења. Јевреји су били обучени по закону, а Божија милост је била на њима. И није грех бити обучен у скерлет и свилу, и сјајно се веселити учећи друге о Богу, већ је грех живети луксузно и не дати захвалност Богу за све оно што је дао, као што је то случај са овим богаташем. Он је живео толико у изобиљу да је имао и сувишак, а касније видимо у причи да је он ПОЗНАВАО Лазара. Након свега, када се нашао у паклу, сигурно да је могао да га дозове по имену, али док је био у овоземаљском животу чак није ни поглед бацио на њега. „А беше неки сиромах по имену Лазар“. Да, овај човек ИМА име. Бог га познаје. Бог га добро познаје. Лазар је представник пагана који су заиста у то време били просјаци јер су они тада били ван Царства. Царство се њима још није открило и они су били просјаци. „Спомен њихов од колена на колено“, то је човек који следи Христа и он ће имати име. Због тога Лазар има име, а богаташ, богаташ коме су се људи улагивали у овом животу, постао је безимен, безличан, у наредном животу изгубио је идентитет. И још се у причи каже да Лазар „лежаше пред вратима његовим гнојав“. Опет овде имамо два значења. Ова капија- Незнабошци леже пред капијом, спремни да уђу у Царство небеско, на самом прагу спасења. Блудници и цариници улазе У Царство, а Фарисеји и Садукеји то не знају, јер су превише уображени да то виде. Они мисле да ће њихов скерлет и свила трајати до следећег века, што, заиста, неће. И овде такође имамо још једно значење да размотримо. Ко лежи испред наше капије? Да ли је испред наше капије неки просјак, без обзира да ли он тражи одећу, новац или просјак који тражи спас, утеху, самилост? Ко лежи испред наше капије? Требало би боље да знамо. Богаташ нема изговор што се тиче овог човека Лазара јер га је он познавао. Виђао га је на капији сваки дан и није обраћао пажњу на њега. А тај гној, шта је то? То су греси. Лазар је био благословен али сигурно да је и грешио као што то чинимо и ви и ја. Богаташ је био јадник, а и он је исто био грешник али Лазареви греси били су споља на његовој кожи. Његов гној је био тамо, пси су долазили и лизали га и тешили га. Богаташеви греси били су унутра. Они нису били споља да би се могли очистити, да би се могли спалити, тако да је он умро са својим гресима. Исповедите грех, док још можете, да не бисте имали потребу да га исповедите онда када нема опраштања. Па када се каже да „пси долажаху и лизаху гној његов“ шта треба разумети под овим? Да ли видите колико је тај човек УСАМЉЕН? Он нема утеху. ПСИ долажаху да лижу његов гној. Нико други није долазио, САМО пси. Он је морао доста тога да истрпи, зар не? Да ли видите величину његове душе? У Писму се не наводи тачно колико је велики овај човек, али да ли то можете да видите, да ли можете да изведете закључак? Погледајте шта је он све издржао: хладноћу, голотињу, глад, непокретност, усамљеност, утученост, а такође погледајте у топлу богаташеву кућу, погледајте на сву ту разноврсну храну коју му доносе, док овај други нема шта да једе! Нити му је топло. Заиста је доста подносио, а у писму се наводи да се ни трунку није жалио. „А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово“. Овај просјак који је умро, за овај свет то и није никакав догађај. Неко је требао да га се докопа, јер након свега, он ће почети да смрди, и да га баци негде, на неку лончареву њиву. Нико није дошао да се помоли за њега. Никога није била брига. Нико га није познавао. Богаташ би можда приметио да га нема после две или три седмице: „О, нема више просјака. Не морам да газим по њему. То је добро“. Његова смрт не оставља никакве последице. Нико се због ње не потреса у то време. Али он НИЈЕ умро сам, а његова смрт била је велика радост на небесима, јер је у пратњи анђела отишао у Авраамово наручје. Шта ово говори о онима који умиру који су праведни, и о изгледима и у овом свету и СТВАРНИМ изгледима у будућем веку? Соломон каже:„ А душе праведника су у Божијим рукама и ниједна их мука неће дотаћи. Немудрима изгледаше да ће умрети: и да је њихов одлазак бедан и да ће њихов одлазак од нас бити крајње уништење: али они су у миру. Јер иако у очима људи изгледаће да су кажњени, ипак је њихова нада бесмртна. А мало су кажњени“... Брине вас што су Лазареве ране биле нека врста казне. Не судите по изгледу, погледајте истину! И "Они ће бити веома награђени: јер их је Бог доказао и нашао их вредним за себе. Као што злато у пећи претопио их и примио их као паљеницу. И у време њиховог јављања сијаће и трчати до врха као варнице међу стрном". То се дешава са праведнима када умиру. Свет види искривљену слику, али ми знамо истину. Шта је Авраамово наручје? Наравно, то је спасење. А Господ наш дао је тај пример делимично и из разлога јер је ова прича имала за циљ да покаже Јеврејима њихову лудост. И они су је схватили. То је један од разлога зашто су га они толико мрзели, јер су они видели шта Он говори у овој причи- да су они били неверници, Авраамово наручје Јевреји би требало да разумеју као спасење. Након свега, на једном другом месту Он им каже: „Кажем вам, многи ће доћи од истока и запада, и сешће са Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небеском. А синови Царства“, Јевреји, који нису разумели, који НИСУ ЖЕЛЕЛИ ДА ЖИВЕ у складу са оним што су научили „биће изагнани у царство таме: и тамо ће бити плач и шкргут зуба“. Исток и Запад представља Јевреје и незнабожце, Грке, и све друге. Спасење је намењено за свакога, и то је било пред очима ових гордих Јевреја, али они НИСУ ВИДЕЛИ. Онда се помиње богаташ у овој причи. „ А умре и богаташ и сахранише га“. Тачка. Он умре сам, браћо и сестре. О, сигуран сам да је од тога направљена велика церемонија. Сигуран сам да му је припремљена ВЕЛИКА сахрана на којој су били велики говори, да је сахрањен помпезно и онако како прилика налаже. И вероватно да су плаћене нарикаче, да су свирали у рогове јер су Јевреји имали обичај да покажу колико су га волели. Ипак, доста њих који су говорили о њему лепо такође су се и радовали јер, након свега, вероватно да су га мрзеле и његове слуге. Вероватно да су постојали људи који су му дуговали новац и који су помислили „ Сад је дивно, сад када је умро, више му не дугујем.Драго ми је да је умро пре мене“. И вероватно да је постојао и неко ко би рекао: А, ха! Могу сад присвојити оно што је он имао, и придодати својој уштеђевини, јер сада њега нема, и могу да присвојим његов иметак“. Давид каже: „Али ће он отићи у стан отаца својих, где света нигде не виде“. То није дом о ком нам Господ говори. То је кућа у којој ја желим да живим. „Али ће он отићи у стан отаца својих, где света нигде не виде“. Господ ће му рећи: „Гозба је готова, твоје име је избрисано из књиге живота. А ја те НЕ ПОЗНАЈЕМ.“ И то је оно што се десило богаташу. „И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у наручју његовом“. О да, истинске су те муке, то су муке да их назовемо тако „да је“, „могло је“ и „требало је“. Знаћемо шта је требало да урадимо када умремо. Нека би нам то било на радост, јер ће онда Бог рећи: „Добро, добри и верни слуго“. Али овај богаташ је далеко од тога. Он види Аврама ИЗДАЛЕКА, у светлости. Он је у тами, и он види светлост ИЗДАЛЕКА. Он је ДАЛЕКО од те светлости. И он види Лазара. Имајте у виду да Лазар не види њега. Лазар је у блаженству. Он не види богаташа. Они који су у светлости имају проблем да виде у мраку, зар не? Али они који су у мраку могу да виде светлост. Лазара није узнемиравала ситуација у којој се налазио богаташ. Не дајте да вас сад ђаво завара. Мислим да је једна од тих варки нарочито односи на људе који су преобраћени, а који живе у држави која није православна, или чија породица, деца, брачни партнер, браћа, сестре, родитељи нису Православци нити су чак издалека нешто што личи на Хришћанине. Ми смо забринути и узрујани због њих, и питамо се, шта ће бити када умремо. Ја сам већ доживео такво искушење, питајући се како ја могу да будем срећан ако знам да ми мајка или отац нису у рају. Па, у рају, разумећете, јер ће вам се све ствари тамо открити. Бићете у миру. Онда ћете разумети. Сада не разумете, али онда ћете разумети. Сада ми не можемо у потпуности да разумемо. Па не дозволите ђаволу да вас завара. Сачувајте своју душу, јер ако не сачувате своју душу, како ћете онда помоћи некоме да сачува своју? И молите се такође и за мајку и оца, за брата и сестру. А богаташ, или како га сад знамо као најсиромашнијег бедника, зар не, рече: „пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста свога да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену“ . Онај који је одбио да да чак и мрву Лазару њему је сада одбијена чак и капљица воде за његов језик. У каквом је стању сада! Уместо музике, чује стењање. Уместо пожуде очију и гордости у животу, сад је у тами. Уместо пијења и лумповања, и једења до изнемоглости, он је жедан, гладан, цркава од жеђи. Уместо весеља он је очајан. То је право стање овог човека. Речи Закона биле су у његовим устима. Он је био Јевреј! Сигуран сам да је ишао у синагогу, да се некад и молио, да је чак давао и прилог да би га јавно видели да то чини, али ствари које је говорио, у које није веровао, због њих сад гори! То је оно што пржи његов језик да знате. Због тога је његов језик врео, и сасушен, јер није чинио оно што је говорио. Он је говорио да верује у нешто, али истински он није веровао, јер се није понашао у складу са тим. Господ нам казује неке ствари о овим људима, који имају знање, али не испуњавају његове заповести: „Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим ме поштује, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којом су научени. Зато ћу ево још радити чудесно са тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разума разумних нестаће“. Ови такозвани мудри људи, то су заправо они који верују у своје богатство, у своје весеље, у своје гозбе, који немају самилости, а њихова мудрост, њихова обазривост сакривене су негде у аду и њихово име је заборављено. Господ нам говори скоро на свакој страници Светог писма: „Зашто ме зовете Господе, Господе, а не извршујете оно што говорим?“ А богаташ је управо таква особа: „ а који је чуо и није извршио сличан је човеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах паде, и распаде се кућа она страшно“. И та кућа ће бити заборављена. А Авраам рече: „Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш“. Авраам му се обраћа са СИНКО! А, то је ипак био човек који је ишао у цркву, он је од тог корова што је ницао. О да, биће и незнабошци у паклу, и идолопоклоници, па ипак, биће и они који су себе називали хришћанима, они који су се називали добрим Јеврејима. Авраам га је препознао: „Да, ти си један од нас, и зовем те Синко, али то ти сад не помаже, јер је место вечног мучења резервисано за оне који се не држе заповести, било да су они синови или туђини“. И он му каже: „да си ти примио добра своја у животу своме“. У енглеском језику, ми заиста не видимо разлику, али у словенским језицима, и у грчком, ова реч „примио“ има конотацију „примио си нешто због тога што си нешто урадио“. Шта се говори данас на другом месту у Светом писму, у свакодневном читању Светих отаца, који су постили и молили се, и постали велики Свеци? Апостол Павле каже:„ Онај који шкрто сеје, шкрто ће и пожњети, а онај који изобилно сеје, изобилно ће и пожњети“. Он је пожњео шта је и посадио, јер није ништа посадио. Зато ништа и нема. Он је го у будућем животу, без утехе. За разлику од Лазара, који је примио зло у овом животу, али зло у спољашњем изгледу! Али Господ Наш има шта и да каже о томе на једном другом месту у Јеванђељу, јер Он каже: „Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство небеско. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити“, не САДА, већ у Царству небеском ћете се наситити! Будите стрпљиви. „Блажени који плачу, јер ће се утешити“, и потрчите, као искре међу стрном. Тако је Лазар имао зло а богаташ је имао све оно што је сматрао је сматрао да су добро. И он је направио погодбу какву је и Исав направио. Продао је своје првенаштво за чинију сочива, то је оно што је он учинио. Он је тај који је направио избор. Он је одлучио да учини оно што је желео, а и ми, браћо и сестре, заиста можемо направити тај избор такође. Ми можемо одлучити када желимо наше добро? Да ли хоћемо наше добро сада или у Царству небеском? Можете сада имати добро, на основу својих способности, можете имати све што желите. Али онда немате ништа у Царству небеском ако сте сада у потрази за привременом срећом. Лазарова казна била је тренутна, само за кратак временски период. Он је грозно патио само за кратак период, а онда је задобио живот вечни. А Авраам онда рече богаташу, објашњавајући му зашто њему нема помоћи, ни утехе, ни шансе: „постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд вама прећи, не могу; нити они отуда нама прелазе“. О да, пакао је вечан и стваран! И кажем вам, богаташ је направио тај понор. Он је сам себи ископао јаму, ускочио у њу, и нема повратка након скакања у њу. А видите како је он то разумео? Богаташ је знао шта је учинио! Богаташ се покајао, и желео је да се промени. Није он био човек у којем није било апсолутно никаквог добра. Он каже: „Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мога; јер имам петорицу браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења“. Његово сећање је у потпуности сачувано! Он се сећа своје браће. Он се сећа како су се они понашали. Он зна Лазара. Он зна Авраама, а да га притом никада није упознао! Никада га није упознао уопште, јер никада га није било брига за оно што је Авраам говорио, зар не? Наша чула су у нашем будућем животу осетљивија и јача. Ми више видимо и боље разумемо, брже вршимо прорачуне када нисмо обремењени телом. Заиста, чак и они у паклу имају осетљивија чула, тако да могу јаче да осете бол. Да ли видите како је ово застрашујуће? Све њихове страсти су сачуване, али нема испуњења њихових страсти. Његова жеђ за течношћу никада неће бити испуњена, његова жеђ за женама, песмом. Све то му се неће испунити и то ће га мучити, наносиће му бол, сеће га, заувек! „Њихов црв не умире и ватра се не гаси“, наводи се у Светом писму. И то је тај црв, браћо и сестре! Он ће нас јести, уколико га не истребимо сада, да се не обременимо њиме. А у будућем животу, сва ће се поколења поклонити и све ће се ознанити. Они у аду знаће, видеће Оца Авраама, а то ће учинити њихов бол још стварнијим и изоштренијим. Човек пак неки беше богат и облачише се у скерлет и свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. А беше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још пси долажаху и лизаху гној његов. Рече му Авраам: „ Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.“ (нека слушају реч Божију) А он рече: „Не, оче Аврааме...“. Он је познавао своју браћу јер је био један од њих.“... него ако им дође неко из мртвих, покајаће се“. А он му рече:“ Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити“. А Јевреји који су сигурно ово чули разгневише се и бише још више подстакнути и желеше да га осуде на смрт. Зашто је тешко „убедити“ неке људе, било Божијом Речју или чак и очигледним чудима? Сигурно да би већина људи овде у Америци рекла „веруј“ у Бога, и чак би се назвала хришћанима, али многи од њих нису „убедили“ себе да живе као хришћани. Зашто је то тако? То је тако јер не разумеју да је хришћански живот поучан живот, са поучним променама и неопходним поправкама. Богаташ, као и многи у овом животу, говорио је да верује, али се није мењао. Није био милостив. Уживао је у луксузу и удовољавао чулима, и страдао је у светском сјају. Лазар, онај који је благословен, стрпљиво је издржао и спасен је. Нека би нам Бог помогао да издржимо све, да се променимо да би били угодни Богу, да волимо, будемо стрпљиви, и да на крају видимо Бога у Царству небеском. Амин. За вјеронаука.нет превела са енглеског језика Сања Симић де Граф / извор Јеванђеље по Луки 16, 19-31 |