+++ Κυριακή του Παραλύτου+++

+++ Κυριακή του Παραλύτου+++текст: г-ђа Александра Ибришимовић

Исус рече:“ Устани, узми одар свој и ходи. И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше..."(Јован 5, 1-9).
Све нека буде миомирисно и миломе Цару Небеском драго!
Света недјеља парализованог болесника кога Христос исцјели, нека буде свјетлост и радост нама, да је ту Исцјелитељ, Ослободитељ и Васкрситељ човјека да нас обнови и препороди, да умије срца наша.
Гледајући данашње бракове и сваку заједницу два различита човјека,никада не треба да заборавимо на следеће:
Брак је велика истина и тајна која каже човјеку да је он биће заједнице, биће подвига и биће љубави. Љубав, слобода и заједница су претпоставке човјековог самог живота и дјела, а светиња брака, као најдубља свјетиљка доброте и себедавања (за право себеналажење) заправо, је мистирија и сусрет истовјетан сусрету Бога и човјека, сусрету Небеског Јерусалима и Земаљске војујуће Цркве.

. Само свештенословље благослова брачном и породичном животу, открива тајну љубави, свијетли васкрсењску истину да је човјек прави и истински једино ако воли и ако даје нешто од себе, опет за себе у Духу Божијем. Еносис-сједињење у брачном свештеном животу и познање друге половине, је један вид суочавања, сусрета, али и сукоба божанске и људске егзистенције јер човјек стреми другоме и заједништву са њим(еросном изласку из своје љуштуре), али и Бог ту чини своје, па двоје постају једно тијело, једно ново, преображено есхатолошко битије, осмишљено за вјечност. То је могуће појмити ако се чува та светиња љубави и ако се на прави начин подвуче, па онда људи даље виде и схватају шта је чинити и гдје грјеше. Тајна све васионе је у сусрету са љубављу Вјечнога јер је Његова љубав огњиште богочовјечанског живота.

Необјашњива је топлина,која се рађа у срцима људи,који су у Пасхалној Ноћи,осјетили и видјели тварним очима то чудо у Јерусалиму.Један Црквени пјесник рекао је,да је Гроб Христов,који је до момента Васкрсења био радионица смрти,Васкрсењем постаје ИЗВОР ВЈЕЧНОГА ЖИВОТА,који нам Господ дарује,вјером да како је Он прошао кроз смрт и побиједио је,тако и ми утврђени у Њему можемо очекивати исту побједу.Исто тако у Гробу Господњем прије силаска Св.Огња на земљу пребива тишина и Гроб бива испуњен молитвеном тишином,али силаском Огња наступа велика радост и Гроб Господњи историјски постаје извор нетварне Божије свјетлости,чиме се актуализује Васкрсење поновно у историји људској.



Ничег великог не бива без жртвене љубави христолике и христоподобне,

тако да је у свему потребно да себе унесемо, своје богодане силе како

би чинило оно што је на славу Божију,на добро наше и наших ближних, а

на корист и мир свим људима добре воље.

Тутњала је људска историја, рађала су се и сурвавала царства и културе, беснели су крвави ратови, но за све то време и непрестано над земљом, над том смутном и трагичном историјом светли лик тих верних жена мироносица. Лик њихове бриге, саможртвене верности, љубави и састрадања. И да у историји није било присуства и светлости тог њиховог лика наш свет би – без обзира на све његове успехе и достигнућа – био само један страшан свет,каже Отац Шмеман.

Да закључимо ријечима великог теолога и мудрог човјека Зизјуласа који каже да једини доказ Бога и разлога да вјерујемо у Њега јесте Његова љубав према томе, јесте то што нас Он безгранично воли.

У сваком времену треба да се угледамо на свете Божије људе, јер они су

опрактиковано Јеванђеље, они су свијећњаци који све просвећују

свјетлошћу Христовом и све испуњују вјечном љубављу Божијом и

силним благословом Божијим. Њихова дјела треба читати, од њих се

учити и онда ћемо непрекидно бити са Господом и у Господу и Њиме ћемо

живјети и дисати и мирисати.

Амин,Боже дај!

Слава Богу за све!

У Христу Господу,

из Тузле,

као ранија у текстовима.

На 4.Недељу по Васкрсу 2013.Љета Гоаподњег,Недеља о Раслабљеном.