Посланички дом усвојио је, у уторак 20 фебруара 2024. године, нацрт закона којим је 2025. година на националном нивоу проглашена за стогодишњицу румунске патријаршије. Пројекат је замишљен у контексту у којем ће Румунска православна црква 2025. године прославити 140 година од признања аутокефалности (април 1885) и 100 година од њеног уздизања на ранг Патријаршије (фебруар 1925). Закон је усвојен са 247 гласова "за" и осам уздржаних. Нацрт закона достављен је румунском парламенту у октобру 2023. године, а у децембру 2023. усвојио га је Сенат. „Поводом прославе 100. годишњице Румунске патријаршије, Румунска православна црква организује програме и манифестације посвећене сећању на све оне који су радили на званичном признавању аутокефалности Румунске православне цркве и њеног статуса патријаршије“ наводи се у усвојеном нормативном акту. На овај начин ће Скупштина, Председничка администрација, Влада, органи локалне јавне управе, као и њима подређене или координиране јавне установе моћи да самоиницијативно организују јубиларне догађаје. Из садржаја закона произилази да ће Скупштина, Председничка администрација, Влада, локалне самоуправе, као и њима подређене или њима координиране институције моћи да организују јубиларне догађаје самоиницијативно. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Басилица.ро Овај божићни период биће за памћење у манастиру Пантократор* у Драганести Власца, у јужном румунском округу Телеорман. Поклони које су тројица мудраца са Истока уручила Богомладенцу Христу први пут ће бити донесени у Румунију 22. децембра 2023.године и ту ће бити до 28. децембра. „Тројица мудраца, који су дошли да се поклоне Цару Христу рођеном у пећини у Витлејему донијели су дарове: злато, смирну и тамјан. „Свети дарови се чувају у Атонском манастиру Светог Павла (грч. Μονή Αγίου Παύλου) “, наводи се у саопштењу Епархије александријске и телеорманске. „По предању Цркве, Пресвета Богородица је чувала ове дарове и непосредно прије свог Успења оставила их Цркви у Јерусалиму, заједно са осталим часним стварима које су припадале Спаситељу нашем Исусу Христу. Биће ми радост додирнути ове драгоцјене предмете које је дотакао сам Христос!“ У својој бесједи Његово Блаженство Патријарх румунски Данило објаснио је симболику дарова које су тројица мудраца донијела Малом Исусу. „Смирна је веома мирисна супстанца. Истовремено, одржава своје стање чистоће када се помеша са уљем алоје. Стога је смирна коришћена за балзамовање мртвих. Миро је, у овом случају, пророчки значило да ће Дете које је Цар, Бог и Првосвештеник проћи кроз смрт, али неће спознати поквареност, јер ће устати из мртвих. Миро означава тајну Христове смрти и васкрсења. Тамјан значи да је Он Бог и Првосвештеник јер је првосвештеник храма понудио тамјан Богу“ Његово Блаженство је такође објаснио: „Злато је права вјера, тамјан је молитва сједињена са жарким сузама покајања, а смирно је чисти живот и добра дјела“. Свети ковчег први пут у својој историји боравка на Атосу напустио границе Грчке 2014. године, када су православни вјерници у Русији, Бјелорусији и Украјини, током јануара 2014. године, добили могућност да се поклоне овој светињи. * Смештен у граду Драганести Власца у округу Телеорман, манастир Пантократор је саграђен на месту некадашње болнице пре десет година. Болница датира из 1916. године када је изграђена за ратне ветеране. До 70-их година била је обична комунална болница. Након тога је остављена у запуштеном стању. Премало се сада сећа тог места које је постало плен корова. Убрзо је на рушевинама старе болнице подигнут манастир у коме многи хришћански ходочасници налазе мир и сазнају којим путем да крену у тешким тренуцима свог живота. Јеванђеље по Матеју, глава 2: Приjе 98 година, 1. новембра 1925. године, митрополит Мирон Кристеа постао је први румунски патријарх. Патријарх Мирон Кристеа (1868 — 1939) рођен је 18. јула 1868. године у Топлици. Студирао је философију и модерну филологију на Универзитету у Будимпешти (1891–1895), где је 1895. добио докторат – дисертацијом о животу и делима Михаја Еминескуа (дата на мађарском). Био је секретар (између 1895. и 1902), затим саветник (1902–1909) у Архиепископији Сибињ. Тада је замонашен у ђакона 1900. и архиђакона 1901. Кристеа се замонашио у манастиру Ходош Бодрог, округ Арад, 1902. године, узевши монашко име Мирон. Попео се на манастирску јерархију, поставши архимонах 1903. а протосинђел 1908. 7. јуна 1919. постао је почасни члан Румунске академије. За његово вријеме изграђени су Патријаршијски двор и Патријаршијски конак и потпуно обновљен Патријаршијски храм.
Његово здравље се погоршало у јануару 1939, када је доживио два срчана удара, што је навело његове љекаре да му препоруче да остане на топлијем мјесту неколико мјесеци, како би избјегао оштрију румунску зиму. Кристеа је 24. фебруара 1939. стигао у Кан у Француској, али је добио упалу плућа док је чекао своју нећаку на железничкој станици у Ници. Остао је у Кану на лечењу, али је преминуо две недеље касније, 6. марта, од бронхопнеумоније компликоване срчаном болешћу. Кристеа је увео реформе попут грегоријанског календара у цркву, укључујући, накратко, прославу Пасхе (Васкрса) на исти датум када и Римокатоличка црква. Томе су се успротивиле разне групе традиционалиста и старокалендараца, посебно у Молдавији, гдје је митрополит бесарабски Гурије Гросу одбио да прихвати наређења Патријаршије. Био је и велики филантроп. Међу познатим иницијативама су стварање „Фонда милосрђа“, помоћ младим теолозима да се школују у иностранству итд. Први патријарх Румуније подржавао је интензивирање вјеронауке у средњим школама и основао је богословије. Синод православне цркве Молдавије* је на сједници одржаној 25. октобра 2023. године лишио свештеног чина шесторицу свештеника који су приступили Бесарабијској митрополији**. Како се наводи на сајту Кишињевско-молдавске митрополије, након што је саслушао извјештај Његовог Високопреосвештенства митрополита кишињевског и цијеле Молдавије Владимира о самовољном и канонски неоправданом напуштању из црквене јурисдикције Молдавске православне цркве и присаједињењу другим вјерским субјектима шесторице свештенике (приступили Бесарабијској митрополији) Синод је одлучио: „Узимајући у обзир вријеме дато свештенослужитељима за исправљање и потпуно покајање пред црквеном јерарском власти, и водећи рачуна о повреди послушничке заклетве дате пре рукоположења, као и за самовољно и канонски неоправдано одступање од црквене јурисдикције Молдавске православне цркве и присаједињење другим вјерским ентитетима, лишени су свештеничког чина (на основу правила АП. 12, 15, 32, 33; IV Вас. 11, 13, 20, 23; Трул. 17; Антиох. 3, 6, 7, 8, 11; Лаод. 41, 42; Сард. 9; Карт. 23, 106; I Вас. 15, 16): протојереј Илија Мунтеану, протојереј Алексеј Сирбу, протојереј. Феодор Пелин, протојереј Василије Енаки, протојереј Јоан Ганган и протојереј Јоан Солонаро“. Ова лица су лишена и свих црквених награда. *Православна црква Молдавије је самоуправни дио Руске православне цркве. Обједињује 70% становника Молдавије и Придњестровља. Црква је подијељена на шест епархија и броји око 1.300 парохија. ** Од 1992. године у Молдавији делује Бесарабска митрополија Румунске православне цркве. Има 291 парохију и 20% православних вјерника. Митрополит кишињевски и цијеле Молдавије Владимир (Николај Кантарјан) више пута је изражавао жаљење због тога што актуелне власти земље избјегавају дијалог са Молдавском православном црквом. У јулу је Бесарабијска митрополија саопштила да је Кишињевско-молдавска митрополија „окупациона структура Московске патријаршије са инфилтрираним агентима руских обавјештајних служби“. Након тога је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила да су оптужбе против Православне цркве Молдавије „апсурдне и апсолутно неосноване“, те да се међуцрквени односи у Молдавији политизују.
Ове године православни су, поред поклоњења моштима велике српске светитељке Свете Петке-Параскеве (чије се мошти налазе у граду Јашију у Румунији), имали благослов да се поклоне и моштима Светог Андреја Критског. Наиме, у сриједу увече, 11. октобра 2023. године, мошти Светог Андреја Критског стигле су у град Јаши (Румунија). Делегацију, која је била у пратњи светих моштију, предводио је Његово Високопреосвештенство Митрополит аркалохорски г. Андреј.
„Свети Андреј Критски нас је научио истинској школи покајања и молитве, поуци коју нас учи сваке године, посебно током Великог поста, када се молимо у духу смирења, користећи химне његовог Покајног канона, попрскане митаревим вапајем: Помилуј ме, Боже, помилуј ме! Молимо се Свемилосрдном Богу да својим богатим и непролазним даровима награди побожност и труд свих ходочасника!“ – рекао је Патријаршијски викарни епископ Пајсије (Синаитул). Он је такође рекао је овај празник „за Румуне као национални празник“. „Прије свега зато што се непрекидно слави скоро 4 вијека, тачније 382 године: од 1641. до данас, својим молитвама штити земљу и овај народ; и друго, јер на празник Свете Петке-Параскеве хиљаде вјерника, младих и старих, људи из свих крајева земље, али и из иностранства, постају на неколико дана ходочасници и поклоници моштима Свете Петке и других светитеља православне цркве, које се чувају у Јашију“. На сам празник Свете Петке служили су архијереји из 6 Помјесних православних цркава, а на литургији је било око 35.000 вјерника. Укупан број свих који су дошли да се поклоне моштима Свете Параскеве и Светог Андреја Критског био је око 250.000 људи. Румунска породица из дијаспоре поклонила реплику чудотворне иконе Мајке Божије: Свецарица (Панагија Панданаса) Патријаршијском Саборном храму у Букурешту. Реплика Пантанаске иконе Богородице постављена је прошле седмице у Патријаршијском Саборном храму у Букурешту, гдје ће, по благослову патријарха румунског Данила, остати поред моштију Светог Димитрија Новог, заштитника Букурешта. Икону, насликану у радионицама светогорског манастира Ватопед према оригиналу, поклонила је породица Румуна из Италије. Поклон је њихов израз захвалности за изљечење од рака добијено након молитве код иконе Богородице „Свецарица (Панданаса)“. Породица жели да остане анонимна, О икони Чудотворна икона Мајке Божије – Свецарица, насликана је у 17. вијеку, а налази се у Ватопедском манастиру на левој страни Саборне цркве, на источном стубу који придржава куполу. Према свједочењима давнашњих стараца манастира, са иконом је у вези сљедећи чудесни догађај: младића, једног од поклоника, који је прилазио да је цјелива, истога часа непозната сила бацила је на земљу. Изашавши из храма, тај младић је одмах пошао код старца манастира – исповедио се и рекао да је живео далеко од Бога и да се чак бавио магијом, односно врачањем. Тако је чудесно испољавање Божијег гнева промијенило живот тог младића и од тог тренутка он је постао вјерујући човјек. Икона се прославља 31. августа по новом, односно, 18. августа по старом календару. Чуда Икона Свецарица, има од Бога посебну благодат исцељења страшних обољења од рака. Пружа помоћ за ослобођење од демона који муче човека, као и у одбрани од демонских напада и заштите од враџбина; Тако је мноштво болесника добило исцељење од чудотворне иконе Свецарице (грч. Панданаса). Неколико стотина копија ове иконе израђене штампарски, Ватопедски манастир је послао као знак благослова Руској деци, оболелој од рака. Том приликом калуђери су били смештени на дечијем одељењу Сверуског онколошког центра у Москви. Према сведочењима сарадника центра, за то време се десило неколико чуда: здравље једног дечака који је био на самрти, неочекивано се поправило, он је молио да му се дозволи да узме икону кући и ускоро је добио потпуно исцељење. Уз присуство Његовог Високопреосвештенства Иринеја, ,итрополита Олтеније, у понедјељак, 12. јуна 2023. године, уприличено је званично отварање симпозијума „Отац Димитрије Станилоје и значај његове теологије у актуелним истраживањима“ на Православном богословском факултету у Крајови. Симпозијум је одржан током два дана, 12. и 13. јуна, и организован је са благословом Његовог Високопреосвештенства и у сарадњи са Митрополијом Олтеније – архиепископијом Крајовском и Центром за теолошка и интердисциплинарна истраживања.„Sfântul Calinic” (CCTISC)“, уз учешће родитеља, професора универзитета. доктора и докторанда теологије са универзитета у Румунији и иностранству. Догађај је одржан у банкет сали факултета. На отварању симпозијума проф. др Николае Разван Стан, декан Богословског факултета, захвалио је митрополиту Иринеју на датом благослову за организовање овог симпозијума, али и свима који су прихватили позив да изнесу реферате на овом скупу: „Сматрао сам да је то дужност. нашег богословског факултета да створи серију дискусија и дебата у вези са значајем теологије оца Димитрија Станилоа (Dumitru Staniloae) у актуелним истраживањима“. Припремио сајт вјеронаука.нет ма основу писања овог извора У недељу, 21. маја 2023. године, прослава празника Светих цара Константина и царице Јелене, патрона Патријаршијског храма у Букурешту, започеће изношењем моштију Светих цара Константина и царице Јелене, Светог Нектарија и Преподобног Димитрија Новог, заштитника румунске престонице, на поклоњење верном народу. Свету архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх г. Данило у Патријаршијском Саборном храма, који ће и беседити после читања светог Јеванђеља. Уследиће свечани чин канонизације Светог Неофита Критског и додела награда победницима Републичког катихетског такмичења „Млади и стари нека славе име Божје“.
Извор: СПЦ/ Румунска Патријаршија Патријарх румунски упутио је изразе саучешћа и солидарности у писму упућеном патријарху српском Г. Порфирију. Преносимо текст у цјелини: Букурешт, 4. мај 2023. године Његова Светост ПОРФИРИЈЕ, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки г. Патријарх српски Ваша светости, Христос васкрсе! Вијест о трагичном догађају, који се догодио у јутарњим сатима 3. маја 2023. године у школи у Београду, у којем је погинуло 8 недужне дјеце и једна одрасла особа, а повријеђено 7 других, дубоко нас је ожалостила. Са великом забринутошћу примјећујемо да је насиље које доноси смрт, манифестовано кроз људе без обзира на године, све присутније у данашњем друштву, у супротности са светим даром живота дарованим од Бога. У овим тренуцима туге за народом Србије, молимо се нашем свемилостивом Богу да упокоји у миру и љубави душе страдалих у овом трагичном догађају и да повријеђенима подари брз опоравак, као и утјеху. ожалошћеним породицама, у свјетлости Васкрсења Христовог, Који је побиједио смрт. Са братском љубављу у Исусу Христу, Васкрслом Господу, † ДАНИЛО Патријарх Румунске православне цркве Припремио сајт вјеронаука.нет на основу извора басилица.ро Први стих написао је митрополит банатски Јован. Писање првих стихова највеће руком писане Библије у Румунији почело је у граду Темишвару 24. априла 2023. године. Почетак пројекта комбинован је са отварањем путујуће изложбе Музеја Библије, која броји више од 1.100 примјерака, на стотинама језика из различитих историјских периода. Иницијатива да се Свето писмо репродукује у рукописном формату припада баптистичком пастору Јонелу Туцаку. „Кроз овај пројекат желио сам да подсјетим Темишварце и Румуне да Библија не треба да буде музејски експонат“, рекао је он. Први библијски стих, од њих укупно 31.000, је у фолију димензија 90 пута 60 центиметара, уписао је архиепископ темишварски и митрополит банатски Јован. Он је присутнима причао о поријеклу ријечи Библија, о томе како је Свето писмо успјело да се учврсти у култури читаве људске цивилизације и промијени животе милиона људи. Отварању изложбе „Улога Библије у формирању цивилизације и развоју европске културе“ присуствовали су представници Румунске православне цркве, других конфесија, као и локалне власти. Организација манифестације је омогућена захваљујући сарадњи Румунске Патријаршије са Окружним већем Тимиш и Градском кућом Темишвара. Изложба садржи јединствена издања попут копије Библије коју је на Мјесец донио астронаут Едгар Мичел са свемирске летјелице Аполо 14, страницу из друге Библије штампане 1475. године и најмању Библију на свијету која се може читати под микроскопом. Румунска православна црква овог подвижника предлаже за канонизацију. Старац Петроније (Танасе), бивши игуман румунског скита Продрома на Светој Гори, уснуо је у Господу је 22. фебруара 2011. године у 94. години живота. Скит Светог Јована Претече, познат и као Продром, припада манастиру Велика Лаври и један је од светогорских скитоваа настањен румунским монасима. Настао је од мање келије 1820. године од стране групе румунски монаха. Како за разлику од Срба, Грка, Руса и Бугара Румуни немају свој манастир на Светој гори, овај скит им служи за окупљање. Викар румунског Патријарха, Епископ плоештански Варлам, 27. априла 2023. године, у румунском општежитељном скиту Продром на Атосу, предводио је чин обретења моштију протосинђела Петронија (Тaнасе), познатог атонског старца, духовног учитеља дубоког молитвеника и човјека великог смирења. Отац Петроније (Танасе) (1914-2011) је био родом из општине Фаркаша, округ Њамц, а духовно образовање је стекао у заједници манастира Њамц. Студирао је теологију, математику и философију. У Богословији при манастиру предавао је омилитику, катихизис и педагогију. Много је пропатио због атеистичког комунистичког режима и био је приморан да се повуче из Њамца у манастир Сихастрију. Двапут му је нуђено да постане патријарх Румунске православне цркве, али је оба пута одбио ту част. У 64. години отишао је на Свету Гору, гдје је од 1984. до 2011. године био игуман манастира Продром. Преминуо је 22. фебруара 2011. године у 94. години, сахрањен је на скитском гробљу. У оквиру програма„Другачија школа“ (румунски Săptămâna ùcoala Altfel'), у марту је Патријаршијски двор посјетило преко 1.000 ученика. Групе ученика пристизале су сљедћих школа из Букурешта и широм Румуније: Православна богословија у Букурешту, Средња школа "Три Света Јерарха", Национални колеџ „Михај Витеазул“, Национални колеџ „Михај Еминеску“ и Средња школа „Тудор Аргези“. „Млади посјетиоци били су одушевљени што су открили ово посебно мјесто у срцу престонице. Иако су неки већ раније уппознали Патријаршијску катедралу, већина је први пут ушла у палату“, рекла је за Басилица.ро Мируна-Марија Ифтене, водич у Патријаршијској палати. Водич је такође рекао: „Посећи просторије бивше Палате Посланичке коморе, ученици су учествовали на часу који је комбиновао историју и духовност; изразили су жељу да се врате са родитељима“. Овде је некад био Посланички дом, који је 24. јануара 1859. једногласно изабрао Александра Јоана Кузу за владајућег кнеза Молдавије и Мунтеније. Нова зграда Представничкогдома изграђена је 1906-1911 по пројекту румунског архитекте Димитрија Мајмаролуа, али је до 1990-их постала опасна. Зграда је 2010. године пренета Румунској Патријаршији, а Црква је четири године разрађивала план за добијање европских средстава за обнову Палате. Након обезбеђивања 18 милиона евра из финансирања ЕУ, радови на рестаурацији су завршени рекордном брзином током две године, а повремено је радило и до 500 људи. Патријарх Данило је благословио обновљени Двор 6. јуна 2016. Дана 9. јануара 2017. године је враћен приступ јавности. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Басилица.ро Црква је на првом мјесту на листи повјерења румунског народа од свих институција. Ово су подаци најновије социолошке студије коју је спровела Лабораторија за анализу информационог рата и стратешке комуникације (CCSLARICS) под покровитељством Државног секретаријата за вјерска питања, преноси ziarullumina.ro. Према резултатима анкете 66,3% Румуна „веома вјерује“ Цркви. Слиједе војска и Румунска академија. Више од 83% становништва исказује своју религиозност кроз специфичне манифестације, као што је посјета храмовима. 91,6% - вјерује у Бога, без обзира на вјероисповијест, а само 3% - не вјерује. 26,6% је изјавило да посјећују богослужења једном недјељно; 53,9% се моли свакодневно или скоро свакодневно; 6,2% се уопште не моли (без обзира на вјероисповијест). За 46,7% испитаника религија је веома важна; 69,7% сматра да је вјерска настава неопходна у школама; 58,1% сматра да је религија основа њиховог националног идентитета. Што се тиче извјештавања у штампи, 56,6% испитаника сматра да медији представљају Цркву прилично негативно. 60% - рекло је да не би гласало за политичара атеисту; 46,5% - однос државе и Цркве доживљава као уравнотежен, а 33,2% - сматра да држава покушава да потчини и ограничи дјеловање вјерских организација. Анкета је проведена од 27. новембра до 9. децембра 2022. године међу 1.000 људи од 18 и више година. Припремио сајт вјеронаука.нет Усред „демографске зиме без преседана“, неморално је подстицати прекид трудноће, наводи се у саопштењу. Прес-служба Румунске Патријаршије је, изражавајући став усаглашен са другим вјерским конфесијама, 19. децембра 2022. године издала је саопштење о неприхватљивости јавног финансирања абортуса на захтјев. Више од 250 домаћих и међународних невладиних организација (НВО) обратило се румунским властима са позивом да изврше одговарајуће промјене у буџетској политици државе. Тиме су ове НВО бациле „оспоравање уставној неутралности државе у односу на појединачне моралне одлуке, као и слободу савјести, етичка и вјерска начела“, истиче се у саопштењу Патријаршије. „Став Румунске православне цркве /а и других вјероисповијести/ у погледу абортуса је јасан, природан, чврст и неповратно усмјерен у одбрану живота“, наводи се у документу. Такође се примјећује да иако је абортус законски дозвољен, он се не може сматрати моралним избором. Како истичу аутори апела, одржавајући морални поредак у друштву, Цркви је стало да спасе људе од „многостраног зла које оспорава и саботира смисао људског постојања“. Штавише, један од његових идентитета „је злочин, укључујући и онај почињен абортусом“. У саопштењу се дотиче и један аспект као што је право жена које пристану на абортус „да располажу сопственим тијелима“. С тим у вези, истиче се да „аутономија над сопственим тијелом не подразумијева право располагања животом другог тијела које расте у њему. „У условима демографске зиме без преседана у историји Румуније, промоција и промоција етатистичких абортуса далеко превазилази границе савести, биоетике и фундаменталног здравог разума између живота и смрти особе која својим постојањем може обогатити друштво чији би он требало да буде део, подложно исконском праву: праву на рођење“, каже се у документу. Како се резимира у саопштењу Румунске Патријаршије, „трајна егзистенција народа, његов морални напредак и просперитет“ увек ће зависити од „живих, здравих и образованих људи који формирају заједнице високих вриједности и тежњи, а не од људи“. који нису смели да се рађају и живе“. Приредио сајт вјеронаука.нет Св. Синод Румунске Православне Цркве усвојио низ препорука у вези са провођењем Тајне Исповијести6/10/2022
Свети Синод Румунске Православне Цркве, на челу са Његовим Блаженством Патријархом Данилом, усвојио је низ препорука у вези са провођењем Свете Тајне Исповијести, установио нову црквену награду и расправљао о разним богословским, литургијским и административним темама. Радна сједница Синода одржана је 29. септембра 2022. године у сали "Патријарх Теоктист" у Патријаршијском двору у Букурешту, преноси басилица.ро. На приједлог пастирске, монашке и јавне комисије за исповиједање и духовно руковођење, Свети Синод је усвојио сљедеће препоруке:
Још један манастир који је Хабзбуршка монархија затворила прије више од 230 година поново је обновљен и отворен у Румунској цркви. Наиме, Манастир Солча посвећен Св. Петру и Павлу у срцу Буковине укинула је Хабзбуршка монархија прије 236 година. Солча је само један од 21 манастира и испоснице које је Хабзбуршко царство затворило након заузимања Буковине 1775. године. Манастир је поново основан на иницијативу Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Калиника, који је своју жељу објавио само неколико дана након устоличења за Архиепископа Сучавског и Радаушког. У исто вријеме отворена је и нова парохија за вјерне Солчане. Још најмање три таква манастира поново су отворена од прошле године. Други је већ био поново отворен 90-их година и прошле године је прославио 30. годишњицу свог оживљавања. Архијереји су у сриједу прославили и постављање првог игумана од затварања манастира након што је Хабзбуршка монархија заузела Буковину 1775. године, преноси новинска агенција Басилица. Манастир је у својој историји доживљавао различите периоде процвата, будући да се налази недалеко од сједишта Сучавске архиепископије. Манастир је обимно обнављан од 2019. до ове године. Румунска православна црква обиљежава 137. годишњицу аутокефалности. Након што је Румунија стекла државну независност 1877. године и проглашена Краљевином 1881. године, углед Румунске православне цркве је порастао, што је учинило неопходним формално признање њене аутокефалности, коју је Васељенска патријаршија дуго порицала. Свети Синод Православне цркве Краљевине Румуније донио је 23. новембра 1882. „Синодални акт", овјерен потписима свих архијереја у земљи и печатом Синода, којим се историјским и теолошким аргументима подржава потреба за признавањем аутокефалности Румунске православне цркве. Само 26 година након што је обављена Унија румунских кнежевина, 25. априла 1885. цариградски патријарх Јоаким IV (1884-1886), који је био отворенији за преговоре са црквеном јерархијом и властима румунске државе, послао је Букурешту Томос о аутокефалности Румунске православне цркве. „Томос напомиње да признавање аутокефалности Румунске православне цркве значи и признавање њеног канонског ауторитета, једнаког канонском ауторитету осталих сестринских Цркава." Ове године се, такође, обиљежава 97 година од успостављања Патријаршије Румунске православне цркве 1925. године. 2025. године, на 140. годишњицу аутокефалности Румунске православне цркве и 100. годишњицу од успостављања Румунске патријаршије, патријарх Данило се нада да ће осветити мозаичку иконографију Националне катедрале. Румунска патријаршија је саопштила и да ће 2025. године неколико великих румунских исповједника из комунизма бити канонизовано. На списку су имена пречасног професора Думитруа Станилоаеа, архимандрита Клеопе Илие, архимандрита Герасима Искуа, старца Пајсија Оларуа и свештеника-мученика Ливија Галактиона Мунтеануа. Извор: Orthodoxtimes.com и basilica.ro (са енглеског вјеронаука.нет) Прва Божанствена литургија у 2022. години у патријаршијском храму завршила је објавом да је Свети синод Румунске православне цркве 2022. годину прогласио Свечаном годином молитве у животу Цркве и хришћанског живота“ и годином помена светих исихаста Симеона Новог Богослова, Григорије Палама и Пајсије (Величковски) из Њамца. „Молитва је темељ човјековог живота и духовног раста. Она је спасоносна и освећујућа јер нас испуњава присуством љубави милосрдног Бога, благодаћу Господа нашег Исуса Христа, љубављу Бога Оца и причешћем Духа Светога“, рекао је румунски Патријарх. Даље, Патријарх је објаснио да „молитва, као присуство и дјеловање Духа Светога у богоугодном човјеку, доноси утјеху, мир и радост. Она нас сједињује са Пресветом Тројицом, Извором радости и вјечног живота, али и са Црквом Христовом свих времена и свих мјеста". „Без молитве нема Цркве и хришћанског живота. Када изгубимо радост и душевни мир, то је сигуран знак да се не молимо како треба и колико би требало. Православни хришћанин мора да се моли што је више могуће јер молитва уноси много свете љубави у срце, сједињује нас са Богом Милостивим, помаже нам да у сваком човјеку видимо брата и у свакој љепоти творевине дар Божији. Молитва нам помаже да се суочимо са животним тешкоћама и да окусимо свјетлост и радост васкрсења и вјечног живота у овом свијету.” У четвртак, 16. децембра 2021. године, у Румунској академији, одржано је друго издање Барометра вјерског живота у Румунији. Документ су припремили Институт за политичке науке и међународне односе, Румунске академије „Јон Браћану“ ((ISPRI) и ЛАРИЦС центар за социолошка истраживања (CCSLARICS), у партнерству са Државним секретаријатом за вјере. Барометар показује да 62,4% Румуна има велико повјерење у Цркву; 83,4% себе сматра религиозним; 89,8% вјерује у Бога; 23,4% је изјавило да похађају богослужења најмање једном седмично; 53,9% изговара молитве свакодневно; 42,9% да им је религија изузетно важна; 59,9% да је религија фундаментална за национални идентитет Румуније; 89,2% да религија ни на који начин не омета евроатлантске интеграције; 67,1% да је вјерска настава у школама неопходна; 91,5% да је вакцинација против КОВИД-а лични избор и нема никакве везе са тим колико сте вјерујући или којој религији припадате. Прошле године је у првом издању Барометра вјерског живота забиљежено да Црква ужива повјерење 71,2% испитаних; 90,4% испитаника се сматра религиозним; 90,2% Румуна, без обзира на вјерску конфесију, вјеровало је у Бога; 36,1% је одговорило да иде у храм једном недјељно или чешће; 68,2% да се моле свакодневно или скоро сваки дан; 55,2% испитаних је одговорило да им је религија изузетно важна у животу; 72,8% сматра да је вјеронаука важна у школама; 62,2% је рекло да не би гласало за политичара атеиста. Анкета је спроведена од 3. до 14. децембра 2021. године, интервјуисана је 1.001 особа и има маргину грешке од +/- 3%. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања извора Моле се надлежни да не уводе обавезни сертификат за вјернике. Канцеларија Светог синода Румунске православне цркве упутила је апел властима Румуније да не уводе обавезни дигитални сертификат о вакцинацији против КОВИД-19 за приступ свештенства и вјерника богослужењима. Разлоге за апел изнијели су јуче представници Патријаршије на састанку представника румунских конфесија са премијером и министром здравља Владе Румуније, Букурешт, Корални храм, 2. децембра 2021.године, преноси зиаруллумина.ро . У жалби је наведено следеће: Пошто ова потврда није потребна грађанима за приступ прехрамбеним продавницама, апотекама, болницама, јер задовољавају виталне потребе грађана – на исти начин, физичко учешће вјерника у богослужењу у богомољама задовољава њихову виталну потребу за духовном храном и здрављем душе. Заједничком молитвом у цркви вјерник ступа у заједницу са Богом и са ближњима, исцјељујући душу од страха болести и смрти. У заједничкој црквеној молитви човјек у очају се охрабрује, чиме се избјегава очајање и потиштеност. Учешће у црквеним службама жалосној и усамљеној особи даје радост заједништва и солидарности, чиме се спречава осјећање напуштености и изолације. У документу се прецизира да „Румунска патријаршија стално предузима неопходне мјере за поштовање санитарних стандарда заштите приликом организовања вјерских догађаја“. Раније, 12. новембра 2021. године, Румунска патријаршија је, такође, апеловала на Посланички дом са захтјевом да се не уводи обавезни дигитални сертификат о вакцинацији против корона вируса који је установила Европска унија као предуслов за физичко учешће свештенства и вјерника у вјерским службама. Нови стенописи (стенопис- традиционални поступак сликања, којим се боје наносе директно на свјеж кречни малтер) са ликом старца Клеопе украшавају манастир Сихастрија у Румунији. Захваљујући тиму иконописца из цијеле Румуније, изображења великог старца Клеопе и других поштованих стараца 20. вијека сада красе чувени манастир Сихастрија у округу Њамц у сјевероисточној Румунији. Тим од шест иконописаца, предвођен Данијелом Кодрескуом, украсио је недавно обновљену улазну кулу манастира, осликавајући ликове четири велика духовника манастира – старца Клеопе (Илије), старца Пајсија (Олару), архимандрита Јоаникија (Балан) и јеросхимонаха Јоаникија (Морој). То су неки од најомиљенијих румунских духовника 20. вијека, који су предводили вјернике током дугих година комунистичког прогона. Старци Клеопа и Пајсије су међу онима које Румунска православна црква намјерава да канонизује 2025. године поводом обиљежавања 140. годишњице добијања аутокефалности и 100. годишњице од њеног уздизања у ранг Патријаршије. Средина лука изнад улаза у манастир, такође, је украшена прелијепом фреском Богородице, „показујући да је манастир Сихастрија под непосредним заступништвом Мајке Божије“, рекао је иконописац Данијел Кодреску. Такође, приказан је анђео који се јавља светим и праведним Јоакиму и Ани, као и локалним светитељима Румуније и Њамца, међу којима су и Свети Јован Јаков Хозевит, Свети Пајсије (Величковски) и Света Теодора Сихланска. Паралелно са осликавањем свода на улазу, Данијел Кодреску одржао је низ радионица мозаичких техника којима су присуствовали Румуни из земље и дијаспоре. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Басилика.ро Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је један од најомиљенијих духовника у Румунији, познат у цијелом православном свијету. Више пута су га хапсиле тајне службе тоталитарног режима, али комунистички прогони нису успјели да сломе његов апостолски дух и захваљујући његовом духовном руководству оживјело је десетине манастира у Румунији. Међу његовим духовним чадима су неки од најпознатијих румунских богослова и духовника. Деценијама су хиљаде људи долазиле у старчев румунски манастир Сихастрију да траже духовни савјет, а послије његове смрти у зиму 1998. године, његова скромна келија и гроб постали су благословено мјесто за богослужење. Старац Клеопа је рођен у пролеће у општини Сулита, округ Ботошани. Његови родитељи, Александар и Ана Илије, дали су му име Константин, а он је био пето дијете од њих десеторо у овој породици вриједних и религиозних сељака. Послије завршене основне школе у родном селу, провео је три године као ученик схимонаха Пајсија Олару, у то време пустињакаа у скиту Козанцеа. Заједно са својим старијим братом Василијем придружио се монашкој заједници скита Сихастрија, децембра 1929. године, а 2. августа 1937. замонашен је под именом Клеопа, од стране схимонаха Прокла Попе, великог монаха који се одликовао љубављу и смерношћу. С обзиром на лоше здравље игумана Јоаникија Мороја, постављен је за привременог игумана, јуна 1942. Две године касније рукоположен је за јерођакона, а 1945. постао је игуман у скиту Сихастрија, уздигнутом у ранг манастира 1947, којом приликом је протосинђел Клеопа Илије рукопроизведен за архимандрита. Убрзо после тога, због прогона комунистичког режима, повукао се на шест месеци у планине. По повратку је постављен за игумана манастира Слатине, код Сучаве, где је окупио братство од 80 монаха. Време његовог покоја окончано је чим су снаге безбедности поново почеле да га траже, тако да се отац Клеопа са јеромонахом Арсенијем Папакиоком склонио у планине Станисоара. После две године доведен је у манастир Слатину, на захтев патријарха Јустинијана Марина, а 1956. године вратио се у манастир Сихастрију, одакле се поново повукао, по трећи пут, на планине Њамеца. Пет година је живео као пустињак, а затим се 1964. године вратио у монашко насеље Сихастрију, где је више од три деценије неуморно саветовао и проповедао, како монасима тако и лаицима. Румунија: 3000 дјеце из села Констанце добило је чизме од румунског православног свештеника Клаудија Бануа. Након мјесец дана труда, о. Клаудије Бану успјешно је закључио кампању „Обуј сиромашно дијете“. У почетку је свештеник кренуо са циљем да сакупи 1.000 пари чизама, али је добио подршку да утростручи добро дјело и достигао 3.000 пари. Прије неки дан свештеник је са неколико спонзора и волонтера обишао 11 села у Констанци. Дјеци из породица са ограниченим материјалним могућностима подијељено је 3.000 пари зимске обуће. У акцији је учествовао и архиепископ Теодосије. „Са нама је био наш архијереј, Његово Преосвештенство отац Теодосије, који је благословио дјецу и подијелио поклоне. Дјеца, која су дошла у папучама, отишла су кући у зимским чизмама. Радост је била велика, јер њихове ноге ове зиме неће трпјети хладноћу. Хвала свима на учешћу и ангажовању“, рекао је о. Клаудију Бану који има много искуства у оваквим акцијама. Свештеник Клаудију Бану, парох храма „Св. Великомученик Мина” из Констанце, а већину филантропских акција организује на својој Фејсбук страници, гдје пратиоце обавјештава о резултатима свог труда. Оснивач је социјалне установе "Св. Арсеније Велики" у Техиргиолу, која обезбјеђује храну, одјећу и друго за потребите.
Професионални фотограф снимио је родитељски гест свештеника на крштењу у парохијској цркви у насељу Поду Олтулуј у Румунији у округу Брашов у општини Харман. Током богослужења, дјеца која треба да приме ову велику тајну Цркве понекад се узнемире јер се налазе у другачијем окружењу него код куће или једноставно зато што су гладна. Исто се догодило и при крштењу Ана-Марије, али је отац Јустин Милу пронашао занимљив гест љубави и којим је успио да је смири тј. свештеник је узео дијете у једну руку, а бочицу у другу и није се устручавао да нахрани малог хришћанина. Иначе, свештеник Јустин Милу је парох у Поду Олтулују од 2009. године. Крштење се догодило прије две године, али је у посљедњих неколико сати кружило друштвеним медијима и постало вирално. Извор: вјеронаука. нетна основу јављања басилица.ро Олтар румунског Храма спаса народа у Букурешту почео је да приказује своју прелијепу мозаичку иконографију након што je започело уклањање скела. Почело је демонтирање скеле подигнуте за постављање мозаика у олтару Националне катедрале Румунске православне цркве у Букурешту. Тако се библијски призори и ликови светаца који украшавају свети простор сада могу јасно видјети. Камен темељац Саборног храма Спаса народа постављен је 29. новембра 2007.године У новембру 2018. године храм су освештали Његова Светост Румунски патријарх Данило и цариградски патријарх Вартоломеј. Неколико парохијских цркава и манастира у Румунији освијетљено, је у понедјељак 16. августа 2021.године, црвеном бојом док земља слави Национални дан сјећања на свете мученике Константина Бранкована и његове синове и ради подизања свијести о насиљу над хришћанима. Румунски предсједник Клаус Јоханис прошле године (16.августа 2020.године) потписао је декрет којим је прогласио 16. август за Национални дан свијести о насиљу над хришћанима и сјећања на свете мученике Константина Бранкована и његове синове који симболизују румунску борбу за независност, потврђену кроз њихов културни и вјерски хришћански етос.
Успостављање оваквог дана има за циљ да информише јавност, укључујући младе, о улози хришћанства у историји Румуније и константном и обимном прогону хришћана у свијету. Простори освијетљени црвеном бојом, која симболизује крв мученика, блиско су повезани са личношћу светог Константина Бранкована. За годишњи дан сјећања изабран је 16. август, будући да се поклапа са празновањем светих мученика Константина Бранкована и његових синова, које је Румунска Православна Црква канонизовала 1992. године. Турци су напали Румунију 1714. године и заробили Константина Бранкована, владара Влашке. Заједно са своја четири сина, Бранкован је одведен у Истанбул гдје је био мучен и на крају погубљен, заједно са синовима. Улога овог дана је информисање јавности, укључујући и младе, о улози хришћанства у историји Румуније и природи и обиму хришћанског прогона који се наставља и данас. Добротворна организација "Open Doors" изнијела је податке о броју више од 260 милиона хришћана прогоњених од 1. новембра 2018. до 31. октобра 2019. године. Аутор: вјеронаука.нет на основу јављања агенције |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
March 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|